Archive for the ‘Аналитика’ Category

Интересно, а кто следующий?!

Monday, August 18th, 2008

60314_1.jpgАНАЛИТИЧЕСКАЯ «ГРУППА БЫСТРОГО РЕАГИРОВАНИЯ – УЗБЕКИСТАН»

ЭКСПЕРТНЫЙ КОММЕНТАРИЙ: ПО ПОВОДУ ВООРУЖЕННОГО КОНФЛИКТА В ГРУЗИИ Авторы: Шухрат Ганиев, Абдусалом Эргашев Сухробжон Исмоилов

Там, где права сила – бессильно право.

Война между Грузией и Российской Федерацией всколыхнула международное сообщество и немного обидно за Китай и Олимпиаду, некстати оказавшихся на вторых информационных полосах.

Молчание официальных СМИ Узбекистана, похоже абсолютно растерянных в выборе тем в отсутствие приказа свыше, так же становится традиционным и не вызывает удивления. Вот только молчание активистов гражданского сообщества страны раздражает и становится весьма похожим на поведение государственных СМИ. Но и это весьма часто повторяющееся молчание узбекских ННО, не идет ни в какое сравнение с полным штилем со стороны российских неправительственных объединений, что интерпретируется либо как позиция полного одобрения действий властей Российской Федерации, либо как отсутствие российского независимого гражданского общества, как такового. (more…)

Россия сарой фитналари арафасидами?

Sunday, May 18th, 2008

788078164.jpgУлугбек Хайдаров, Канада.

Россияда булиб утган президент сайловларини бутун дунё кузатди. Кимдир хавотир билан, яна кимлардир хавас билан. Козогистон ва Узбекистондек мамлакатларнинг мангу «подшох»лари Россия президентига «Учинчи муддатга колинг. Биздан урнак олинг. Конституция – бу чепуха» дея минг тавалло килишмасин, Владимир Путин конунни бузмади.

Энди у Россия тарихига, рейтинги энг юкори булган пайтида, мавжуд конунларга кура тахтини бушатган президент сифатида киради.

Аввалдан башорат килингандай, Дмитрий Медведев, Путиннинг урнига келди. Узининг президентлиги пайтида, демократияни хам бошкаришга уринган Путин эса, энди Россиянинг Бош вазири. (more…)

Сиёсий маҳбуслар қандай озодликка чиқади?

Friday, March 21st, 2008

0004099.jpg20.03.08 21:41

Uznews.net – Жиззахлик мустақил журналист Улуғбек Ҳайдаров яқинда Канададан сиёсий бошпана олди. У Ўзбекистонда ўтказган маҳбуслик кунлари ҳақидаги хотираларида сиёсий маҳбусларнинг ўзбек режими “раҳмдиллиги” сабаб қандай озодликка чиқишлари ҳақида ҳикоя қилади.

Улуғбек Ҳайдаров Uznews.net учун.

Ўзбекистонда кейинги икки ой ичида беш нафар сиёсий маҳбусни авфномага кўра озодликка чиқарилишини мамлакат ичидаги ва ташқаридаги кўплаб кузатувчилар фуқаролик ҳуқуқларини билан боғлиқ вазиятни яхшиланаётгани белгиси дея баҳолашди, баъзилар эса “илиқлик” ҳақида гапира бошлашди. (more…)

Трудовая миграция из государств центральной Азии

Wednesday, March 19th, 2008

36751.jpgНиколай Митрохин

Производительность труда в России остается низкой. Структурные реформы экономики по-прежнему откладываются в угоду отраслевым и региональным лоббистам, успешно действующим и при новом президенте. Стремление правительства поддержать национальную промышленность с помощью различных протекционистских мер и запретительных пошлин не позволяет надеяться, что положение дел существенно улучшится даже в среднесрочной перспективе. (more…)

Ислом Каримовнинг қизлари ва унинг АҚШ билан қайта яқинлашуви ҳақида

Wednesday, March 12th, 2008

57715.jpgУсмон Хақназаров, политолог

Бундан уч йили муқаддам, 2005 йилнинг ёз ойида бизнинг Андижондаги қирғин, Каримов клани ҳамда мустақил Ўзбекистонда золим ва мустабид режимни урнатилишида сионизимнинг роли ҳақида охирги учта мақоламиз чоп этилган эди.
Андижон фожиаси тўғрисидаги мақоламизда биз Ислом Каримовнинг АҚШ ва умуман олганда Ғарб давлатлари билан бўлган муносабатларини келажакдаги қай тусда ривожланиши ҳақида ўз башоратларимизни берган эдик.
Ўша даврда биз АҚШ кейин эса бошқа Ғарб давлатлари вақт ўтиши билан Андижон воқеалари сабабларини халқаро тергов қилишни бошқа талаб қилишмасликларини ҳамда бу мустақил тергов ўтказилмаслиги тўғрисида огоҳлантирган эдик. (more…)

Диктаторнинг ўлими - кулфатларнинг тугагани эмас

Saturday, December 22nd, 2007

0002636.jpg22.12.07 19:32
Uznews.net – Бугун Туркманистоннинг биринчи президенти Сапармурод Ниёзов вафот этганига бир йил тўлди. Бу қайсар диктаторнинг ҳаётдан кетиши кўплаб умидларни пайдо қилганди, бироқ, маълум бўлдики, агар жамият тайёр бўлмаса, ўлим ҳеч нарсани ҳал қилмайди, бирор бир ўзгаришларга олиб келмайди.

Айша Бедиева Uznews.net учун.

Туркманистонда ҳаёт қийинлашиб кетиб, Туркманбоши босимлари кучайганда одамлар «У ахир мангу эмас, кутиш керак…», дея кўпинча ўзларига тасалли беришарди.

Туркманлар “бу Буюк Сардор томонидан яратилган” ҳаёт қийинчиликлари унинг ўлимидан сўнг тезда йўқолади деб ишонишарди. Бироқ халқ кутганидек бўлмади. (more…)

Ислом Каримовнинг Тожикистондаги хунрезликлари

Sunday, December 16th, 2007

yr.JPGЮсуф Расул, журналист, Швеция.

Ўзбекистон президенти Ислом Каримовнинг Андижонда тинч намойишчиларни ўққа тутгани, бундан олдин эса Бўка, Ангрендаги, Тошкентдаги Талабалар шаҳарчасидаги хунрезликлари кўпчиликка маълум, лекин уни Тожикистон мухолифатини куч билан бостириш, минглаб одамларни умрига зомин булгани гапирилмайди, ҳуқуқ ҳимоячиси Толиб Ёқубов бу жимликни бузиш вақти келган, дейди.

1992 йилнинг 19 ноябр куни Тожикистоннинг Хўжанд шаҳрида бўлиб ўтган мамлакат Олий Советининг 16 сессиясида Данғара районидаги Ленин номли совхоз директорлигидан эндигина Кўлоб вилоят ижроия қўмитаси раиси этиб тайинланган Эмомали Раҳмонов Тожикистон Олий Совети раиси вазифасига сайланган эди. Гувоҳлар сессия бошдан охир Ўзбекистон хавфсизлик кучлари назорати остида ўтганини айтишади. Сессия ўтказилган вилоят ҳокимлиги биноси эса Ўзбекистон аскарлари томонидан қўриқлаб турилган.

(more…)

Киргизия: МВД обвинило расстрелянного Алишера Саипова в связях с террористами

Tuesday, October 30th, 2007

_44196878_saipov203.jpg30.10.2007 20:00 msk
Фергана.Ру

Во вторник пресс-служба УВД южного киргизского города Оша, где неделю назад был прилюдно расстрелян журналист Алишер Саипов, заявила, что у следствия нет оснований подозревать спецслужбы соседнего Узбекистана в причастности к этому жестокому убийству. Другого, в принципе, никто и не ждал. Однако в тот же день киргизские милиционеры феноменально легко и абсолютно голословно обвинили погибшего журналиста в связях с экстремистским подпольем и получении денег от террористов.

30 октября МВД Кыргызстана распространило свой пресс-релиз с «отчетом» о первых результатах следствия. Данный текст, вызвавший у друзей и коллег погибшего юноши чувство физического омерзения, содержит совсем немного правды, но - целое море откровенной лжи. Возникает ощущение, что идет не расследование убийства, а зачитывается приговор убийце. И последним является не киллер, выпустивший в Алишера Саипова три пули подряд, а сам Алишер, будто бы, единственный виновный в собственной смерти! (more…)

Алишер Соиповнинг ўлдирилиши Андижон вокеаларининг давомидир

Monday, October 29th, 2007

s26418.jpgТолиб Ёкубов, Франция.

Мен Алишер билан куришмаганман, бирок иккаламиз электрон почта оркали бир неча марта хат ёзишганмиз. Алишернинг бу оддий хатларидан унинг билим доираси жуда кенглиги, мохир журналист эканлиги яккол куриниб турар эди. Гарчи Алишер Киргизистонда тугилиб усган ва яшаган булсада, унинг улими узбек халки учун улкан йукотиш булганига шубха йук, чунки бундан кейин хам куп йиллар хаёт булганда эди, у она халки учун куп савобли ишлар килган булишига мен аминман.
Хозирги кунда «Алишерни кимлар улдиртирди?» - деган савол барчани уйлантирмокда. Бу саволга жавоб бериш учун, назаримда, иккита бошка саволга жавоб излаш керак:
- Алишернинг улимидан ким манфаатдор эди?
- Нега Узбекистон хукумати уни бутун вужуди билан ёмон курар эди? (more…)

Алишер Соипов билан видолашув

Thursday, October 25th, 2007

0001447.jpg25.10.07 23:02
Uznews.net – Бугун журналист Алишер Соиповни сўнгги манзилга кузатиш учун икки юзга яқин одам Ўшга келди, шу куни дилида фикран Алишернинг ёнида бўлганлар сони юз балки минг баравар кўп бўлиши ҳам мумкин.

Эрталаб саҳардан Алишер Соиповнинг отаси яшайдиган уйга дафн маросими учун унинг ўқлар тешиб ўтган жасади келтирилди. Одамлар йиғила бошлади. Уларнинг юзида руҳий ларза ва даҳшат яққол акс этган эди, уларнинг ҳар бири ҳақиқатни, Алишернинг бу дунёда бошқа бўлмаслигини қийинчилик билан англашарди. (more…)

“Арман геноциди”: Тарихни ким ва нима учун бузиб кўрсатяпти?

Friday, October 19th, 2007

2.jpgБахтиёр Шоҳназаров (Измир, Туркия),
ҳуқуқшунос ва мустақил журналист,
ижтимоий фанлар магистри.

Сўнгги йилларда Арманистон ва чет эллардаги бадавлат арман диаспорасининг халқаро миқёсда “арман қатлиоми”ни тан олдириш мақсадида турли давлатларнинг парламентлари ҳузурида лоббичилик ҳаракатлари авж олиб кетди. Улар Усмонийлар империясида 1915-1923 йилларда арман миллатига мансубларга нисбатан олинган тадбирлар натижасида келиб чиққан қонли воқеаларни “арман қатлиоми” деб атайдилар ва бунинг орқасидан катта мақсадларни кўзлайдилар. Улардан фарқли ўларок, Усмонийлар империясининг меросхўри бўлган Туркия давлати “қатлиом”ни тан олмай, “фожиали воқеалар” деб аташни маъқул кўради. Биринчи жаҳон уруши тамомлангандан кейин имзоланган халқаро шартномаларга кўра, мазкур масала ҳал қилинган деб ҳисобланади. Бироқ, бу ҳолат дунёдаги айрим мамлакатлар парламенталари томонидан “арман қатлиоми” бўлганини тан олиш ҳақида қарорлар қабул қилинишига тўсқинлик қилмаяпти. (more…)

Каримовнинг самимиятияга ишониш мумкинми?

Wednesday, September 12th, 2007

yodgor_turlibekov.jpgЁдгор Турлибеков, Қарши.

Ўзбекистонда гап қоп-қоп, иш десанг  Россиядан топ!

Бу Ўзбекистонда қуруқ сафсатала кўпку, ишнинг йўқ деганидир. Мустақил бўлганимизда президентимиз келажагимиз буюк бўлади - деса унинг бу гапига айримлар лақиллаб юраклари ёрилиб, ўйинга тушиб кетгандилар. Бу минглаб ўйинчиларнинг кўп ўтмай корхоналари бузилиб, ишсиз ва маошсизликдан рўзғоридаги ортиқча мебел, кийим, сўнг гўштсиз қолган холодилник ва ҳатто жовондаги китобларигача сотиб, қип-қизил қашшоқ бўлиб қолдилар. (more…)

Ёлгон салтанати

Tuesday, September 11th, 2007

365474.jpgАбдураҳим Маманов,
Самарқанд вилояти, Каттақўрғон тумани.

1. Ҳикоят*

“Бир куни Исо ёзига чиқти. Бир тулки кўрди, инидан чиқар. Исо айди: «Тулкиники эви** бор, тақи Исонинг йўқ». Халойиқ эшитиб айдилар: «Биз сенга бир эв қилалинг». Айди: «Молим йўқ.» Мол йиғдилар. Айдилар: «Не ерда қилалинг?». Исо тенгиз қирғоғиға борди. «Бир қум ўза қилалинг» теди. Айдилар: «Мунда эв турарму?». Исо айди: «Оқил дунёда эв қилурму?». (more…)

Олий таълимдаги ношудликлар

Tuesday, September 4th, 2007

st.JPGСобир Тўлаганов,
физика-математика фанлари доктори, Тошкент.

Ўзбекистон Инсон Ҳуқуқлари Жамияти Тошкент шаҳар бўлими билдиришномаси

Фан-технология инсоният дунёсига таъсир этувчи мисли кўрилмаган кучга айланиб бораётганини тушуниб етган ривожланаётган мамлакатлар, таълимни мукаммаллаштиришни давлат стратегиясига айлантириб, катта одимлар билан равнақ топаётганини, оқ-қорани тушунадиган ҳамма кўриб турибди. Ўзбекистонда ҳам таълимда тубдан ислоҳот ўтказиш лозим деб топилди, Миллий дастур ишлаб чиқилди. Минг афсуски, кўп эзгу мақсад билан бошланган ишларда бўлгани каби, бу сайи ҳаракатлар бошқа изга солиб юборилди. Ислохот амалга ошмадигина эмас, балки таълим ташвишланарли тус олмоқда. (more…)

Марказий Осиё “вабоси”

Monday, September 3rd, 2007

sunset.jpgРавшан Шамс, журналист,
 Илхом Юсупов, фан номзоди,
Тожикистон.

Халқ давлат бошқарувида бўладими?

Давлат халк томонидан идора этилиши энг аввало,унинг фукоролик жамити куриши билан улчанади. Яъни эл хеч кимдан сурамаган холда узининг ички ва ташки сиёсатини мустакил равишда юритади ва давлат хокимиятига уз фикрини айтади. Президент халк томонидан сайланган давлат рахбари сифатида халк манфаатидан иш куради. Давлатни бошкаришда халкнинг ана шу йул билан иштирок этиши демократия ва инсонийликдан далолатдир. (more…)

Каримов мангу эмас

Sunday, August 5th, 2007

0000520.jpgПрезидент, кетиши мумкин.

Конституцион ваколатлари муддати ярим йил муқаддам тугаган, қайта сайланиш учун ҳеч бир қонуний ҳуқуқлари қолмаган ва мамлакатнинг аксарият фуқаролари томонидан қўллаб қувватланмаётган мамлакат президенти - Ислом Каримов, нима учундир Ўзбекистон президентлиги курсисида қолиши керак. Бунинг устига, ҳатто сайловларсиз.

Ислом Каримов кейинги сиёсий фаолияти қай тарзда давом этишига оид Uznews.net сўровида иштирок этган ўқувчиларнинг аксарияти шундай ҳисоблашган. (more…)

Кислород очлиги

Wednesday, August 1st, 2007

mb.jpgМақсуд Бекжон, Норвегия.

Кислород очлиги ҳар хил бўлиши мумкин.
Қамоқ камерасининг ахлат ҳиди аралаш тамаки тутуни ва оёқ остида худди бир афсонавий қора тупроқ сингари ёйилмиш қалин сигарет куллари қатламидан кўтарилаётган чанглар ичида бўғилган маҳбуснинг бир ютум тоза ҳаво ҳақидаги орзусини - кислород очлиги деб аташ мумкин.

Шунингдек, худди камерадаги каби мамлакатни тутган маънавий чиқиндилар ҳидидан ва ёниб бўлган орзулардан қолган култепалардан кўтарилаётган чанг ва тўзонлардан нафас ололмай, худди юқоридаги маҳбус сингари бўғилаётган миллатни ҳам кислород очлигини бошдан кечираяпти, деса бўлади. (more…)

Озодлик сари узанган умид йўллари

Monday, July 30th, 2007

mb.jpgМақсуд Бекжон, Норвегия.

(ЭРК Партияси Қурултойи олдидан)

Ўзбек халқи узоқ вақт сиёсатдан узоқ қолди. Советлар даврида коммунистлар адолатига умид қилди, мустақилликка эришгач эса, советлар етиштирган ва меросхўр қилиб қолдирган корчалонларга умид боғлади. Сўнгги ўн йилни ўзбек халқи тарихининг энг қора, умидсиз кунлари бўлди, десак, лоф бўлмаса керак. (more…)

Нозик саволлар…

Sunday, July 29th, 2007

365474.jpgАбдулҳақ Абдулазиз, Тошкент.

Оҳ, саволлар! Нозик саволлар…

Совет тузуми даврида Раъно Шарипова деган қўшиқчи бўларди. Ўзи ўртамиёна бўлса ҳам, ўзига яраша қўшиқлари бор эди. Шулардан бири … «оҳ, саволи, нозик саволи» деган қўшиғи кенг тарқалган эди. Лекин гап бу қўшиқда эмас.

Бу қўшиқни эслаганим, Гулханийда ҳам, Криловда ҳам Ниначи ва Чумоли ҳақида масал бор. Ўша масалда айтилишича Ниначи бутун ёз бўйи ялло қилиб, қўшиқ айтиб юради, Чумоли эса тинмай меҳнат қилади. (more…)

Турли “фактор”лар…

Saturday, July 28th, 2007

bilde-019.jpgМақсуд Бекжон, Норвегия.

АТАМАЛАР ЭВОЛЮЦИЯСИ

“Ислом экстремизми фактори”, “ислом фундаментализми фактори”, “ислом фактори”… Терминларнинг тобора юмшаётганини сезаяпсизми? Терминлар юмшаяпти, аммо уларга юкланган мазмун тобора қаттиқлашмоқда.
Илгари “ислом экстремизми” деганда фақат экстремизм назарда тутиларди, “фундаментализм” деганда эса, мутассиблик кўзда тутиларди. Хозир эса, “экстремизм” деганда ҳам, “фундаментализм” деганда ҳам, ислом назарда тутилмоқда. (more…)